Svaki pčelar zna onaj trenutak - staneš pred košnicu, otvoriš je, i pokušavaš da se setiš šta si tačno radio prošli put. Jesi li već tretirao protiv varoe? Koliko je bilo ramova sa leglom pre dve nedelje? Da li si video maticu? Kad si je poslednji put prihranjivao? Dok imaš pet košnica, pamtiš. Kad ih imaš pedeset, sećanje te izda baš onda kad ti najviše treba.
Zašto uopšte voditi evidenciju
Evidencija košnica je razlika između pčelarenja po sećanju i pčelarenja po podacima. Uredni zapisi ti pokazuju koja košnica napreduje a koja zaostaje, kada je društvo počelo da se sprema za rojenje, da li tretman protiv varoe zaista radi i koliko ti je koja košnica dala meda. Bez toga svaka sezona kreće od nule i oslanjaš se na osećaj. Sa evidencijom vidiš trend - a trend je ono što ti govori šta da uradiš sledeće.
Šta vredi beležiti na svakom pregledu
Ne mora da bude komplikovano. Na svakom pregledu par osnovnih stvari vredi zapisati:
Snaga društva - koliko je košnica puna, koliko ulica pčela.
Ramovi sa leglom - najbolji pokazatelj da matica dobro nosi.
Zalihe hrane - ima li dovoljno meda i polena, ili treba prihraniti.
Mirnoća društva - mirno, nervozno ili agresivno; nagla promena često nešto znači.
Matica - da li si je video, koje je godine i boje.
Nagon za rojenje - ima li začetaka matičnjaka, jer to menja ceo plan.
Pad varoe - broj koji ni po koju cenu ne treba pamtiti napamet.
Pad varoe - broj koji se prati kroz sezonu
Varoa je danas najveći neprijatelj pčela, a jedini način da je držiš pod kontrolom je da je meriš. Prirodni pad varoe na podnjači ti govori koliko je zaraza jaka i kada je vreme za tretman. Ali jedan broj sam za sebe ne znači mnogo - tek kad nižeš brojeve kroz sezonu i vidiš da rastu, znaš da moraš da reaguješ. Zato pad varoe traži da se beleži redovno i da se gleda kao kriva, ne kao usamljen podatak zapisan na parčetu papira koje se do jeseni izgubi.
Tretmani, prihrana i berba
Kad tretiraš protiv varoe, zapiši čime i kada - inače lako izgubiš račun koliko je prošlo i da li je vreme za ponavljanje. Isto važi za prihranu (šta, koliko, kog datuma) i za berbu meda (koliko kilograma, koja vrsta, sa kog pčelinjaka). Na kraju sezone ti zapisi daju pravu sliku - koja košnica je bila najproduktivnija, koliko si ukupno izvrcao i šta da promeniš dogodine.
Papir ili telefon
Generacijama se evidencija vodila u rokovniku, i to je bolje nego ništa. Ali papir ima mane koje svaki pčelar poznaje - pokisne, zaboraviš ga kod kuće, teško ga pretražuješ, i na kraju sezone imaš gomilu listova iz kojih je muka izvući bilo kakav zaključak. Telefon je uvek uz tebe, ne kisne, i može sam da ti nacrta kako varoa raste ili koliko je koja košnica dala meda - bez da ti sabiraš na kraju godine.
Kako mi to radimo
Pošto nam je papir dodijao, napravili smo sopstveni digitalni dnevnik - Pčelarsku evidenciju. Vodiš pčelinjake i košnice, brzo uneseš pregled dok si na terenu, pratiš pad varoe kroz grafikon, i kad ti zatreba odštampaš ceo karton košnice. Napravili smo je za sebe, pa je delimo besplatno sa svim pčelarima. Radi na telefonu, ništa se ne instalira.
Ako ti je dosadilo da pamtiš napamet i da tražiš prošlogodišnje beleške po fiokama, probaj - napravi besplatan nalog i vidi kako izgleda kad ti je celo gazdinstvo na jednom mestu.